Предавање протојереја-ставрофора др Мирослава Симијоновића на Православном богословском факултету у Београду

На Православном богословском факултету у Београду у среду, 20. маја 2026. године, предавање под називом „Христологија светлости у византијској иконографији — лепота синергије светоотачког богословља и православне уметности“ одржао је високопречасни протопрезвитер-ставрофор др Мирослав Симијоновић, доцент Богословског факултета „Светог Саве“ у Либертивилу (САД).

Декан Факултета, високопречасни протопрезвитер професор др Србољуб Убипариповић је, у име пуноће факултета и у своје лично име, срдачно поздравио професора Симијоновића, истичући његово богато богословско, пастирско и уметничко искуство, као и његово служење у оквиру Епархије швајцарске и Богословског факултета у Либертивилу. Предавач је потом захвалио декану на речима добродошлице и свима присутнима на доласку и пажњи.

Предавање је тематски обухватило синтезу црквене уметности, историје богословља, патрологије и православне духовности, са посебним освртом на богословље божанске светлости у предању Цркве и његов израз у православној иконографији. У свом излагању, отац Мирослав је истакао да у човеку постоји дубока чежња да гледа, чује и општи са Богом, као што су такво искуство пре пада имали прародитељи Адам и Ева.

Следствено, Оваплоћење Господа Исуса Христа представља одговор Божије љубави на ту најдубљу човекову потребу. Богочовек Христос се, како је наглашено, не оваплоћује само да би показао Себе као Бога и човека, већ да би у човеку обновио икону боголикости и показао каква је била изворна лепота човека пре грехопада. Том приликом, предавач је посебно указао на значај подвига, молитве и унутрашњег очишћења у богопознању, наводећи примере из живота Господа Исуса Христа, старозаветних пророка, Светих апостола и великог броја отаца Цркве — почев од Светог Игњатија Антиохијског и Светог Иринеја Лионског до Светог Антонија Великог, Светог Макарија Египатског, Светог Јефрема Сирина, Светог Исака Сирина, Светог Јована Лествичника и Светог Максима Исповедника.  Нарочито је наглашено да божанска светлост није апстрактни појам, већ истинско богопознање и доживљај заједнице са Богом, који води ка обожењу. Управо због тога, покајање, просветљење и обожење кроз евхаристијски живот Цркве представљају једини истински пут богопознања. Отац Мирослав је посебну пажњу посветио православној иконографији, истичући да је свака икона у својој суштини христолошка, јер открива Светлост Христову „која обасјава свет“. Путем осветљења лица и одежди светитеља у православном живопису, како је истакнуто, исповеда се охристовљење човека и присуство нестворене божанске благодати. С тим у вези, православна икона није само уметнички израз, већ богословље у бојама и сведочанство заједнице човека са живим Богом.

После предавања уследила је веома садржајна дискусија током које су студенти постављали  питања у вези са исихазмом, богословљем светлости, иконографијом и евхаристијским животом Цркве. Одговарајући на питања, отац Мирослав је особито нагласио значај Свете Литургије, причешћа и заједничарења са Христом, истичући да се истинско пребивање у божанској светлости не остварује само интелектуалним разумевањем, већ пре свега живим литургијским искуством Цркве и личним преображајем човека у Христу.

Коначно, декан Факултета је захвалио предавачу и госту на надахнутом и богословски утемељеном излагању, истакавши да су оваква предавања драгоцена прилика за продубљивање богословске мисли, духовног живота и разумевања православне уметности у савременом контексту.

Извор: https://bfspc.bg.ac.rs/